Kakvu to magiju poseduju cipele na štiklu?

05 jun Kakvu to magiju poseduju cipele na štiklu?

Danas ću na mom blogu ugostiti meni dragu gošću Vukicu Vukas! Ona je dala kratak osvrt na zanimljivu temu o “Gospođi Štikli”! Štikle bez kojih ne možemo zamisliti život žene, ili pak  možemo? Pa idemo…

Kakvu to magiju poseduju cipele na štiklu?

Sećate li se veoma zastupljenog manira čiji začetak datira s početka dvedesetih – cipele za slikanje vs patike za kolce? Svaka ženska persona bi prilikom odlaska na svadbe, ispraćaje i sl. uredno sa sobom nosila i rezervnu obuću. Shodno tadašnjoj modi to bi najčešće bile patike, pa kada se ceremonijalni delovi završe i atmosfera počne da se zagreva, začas bi  se visoke potpetice zamenile patikama i prava žurka je mogla da počne.

Kakvu to magiju poseduju cipele na štiklu kada smo spremne da trpimo bol i neugodu zarad takvog ukrasa na stopalima?

Za početak poznato je kroz istoriju da je izvesni simbol ženstvenosti, između ostalog, predstavljalo i malo stopalo. Maleno, kao stereotipni  odraz nežnog i nezaštićenog, stopalo je predstavljalo isto ono što se očekivalo od jedne uzorne žene. Uvek se setim svoje bake koja je sa ponosom tvrdila kako je kao devojka imala malo stopalo, a ponekad bi se pohvalila svojim bolnim kurijim očima koje je za života zaradila tako što je kupovala za broj manju obuću ne bi li joj stopalo izgledalo manje. Iako su za mene takvi običaji bili potpuno apsurdni, oni definitivno jesu bili deo svakodnevnog života…u bolovima.

Sa druge strane, pojam visine je oduvek značio prestiž u svakom smislu. Svi ti izrazi „na pijedastalu“, „život na visokoj nozi“, „na visokom položaju“, nepogrešivo nas vraćaju na ono banalno: ko je veći (viši), taj je jači. Egipćani su tokom bogoslužbenih ceremonija nosili uzvišenu obuću, dok je u grčkom pozorištu visina platforme kod glumaca određivala i važnost uloge koju tumače.

Isprva, povišene cipele nosile su prostitutke u Rimu, gejše u Kini i konkubine u turskim haremima. Zatim se pokazala i njihova praktična svrha – nepopločane, zemljane ulice svakako nisu  bile neka sreća za duge i teške haljine te je bilo vrlo korisno nositi povišenu obuću.

Međutim, prva prava cipela na štiklu, onim što se to danas smatra, jeste POMPADUR cipela. Nosila ju je,  ljubavnica Luja XV – Madam de Pompadur. U pitanju je bila cipela sa užom i višom potpeticom, špica u obliku lista, poznata po svojoj uzanosti. Možete samo da zamislite kakvu je udobnost pružala. Ali što bismo mi, među sobom rekle: „Sve za lepotu!“. Od tad, pa na dalje, tako naizgled malo stopalo poželela je svaka žena zapadne civilizacije.

I evo, uspele smo same sebe da nataknemo na te iglice u kojima teško da može da se potrči ili da se napravi nekakav spontani ili nesmotreni pokret. Dok se na papiru zalažemo za sloboda prava, slobode kretanja, u stvarnosti eto nas zauzdanog koraka koji smo same sebi nametnule.

U čemu je trik?

Da razmotrimo visoku potpeticu iz muške perspektive.

Jeste istina da će svakog muškarca ganut, i već pomenuta, nezaštićenost i nežnost kod žene, ali era malih stopala je odavno iza nas. Ipak, kako nije isto hodati u ravnoj cipeli i obući sa potpeticom, anatomija tela omogućava nam hod u takvim uslovima uz izvesne promene načina kretanja.  Htele to mi ili ne, noseći štikle moramo više da njišemo kukovima, da isturimo grudi i zadnjicu, jer mišićni sklop tako zahteva.

Cat-walk nije izmislila modna industija za potrebe modnih revija već se on dešavao tu, isped nas na ulici. Jednostavno je – ženska silueta je prosto preglednija kada je na visokim potpeticama.

Iz ženskog ugla, visoka potpetica, osim neugodnosti i sredstva za skretanje pažnje, nama ženama pruža ipak i lično zadovoljstvo. Bile mi svesne te magije ili ne, ona nam donosi osećaj sigurnosti. Prvo, zaista je drugačija perspektiva „ odozgo“. I pet centimetara visine koja nije naša, daje nam osećaj elegancije i važnosti. To dalje budi najbolje u nama. Fini maniri i odmereni pokreti su „tamo gore“ i u ovom slučaju mi ne moramo da ih glumimo jer mi želimo da budu baš naši. Takođe, ravna leđa, pravilno držanje i pogled ispred sebe budi određenu dozu autoriteta i spolja i iznutra.

Međutim, sasvim tiho, visoka potpetica se uvukla pod moranje.

Ne znam kada se to tačno desilo i kakve su okolnosti uzrok tome, ali dobro sam zapamtila jednu kupovinu sa drugaricom. U tom trenutku ona je radila u jednoj instituciji  na poziciji koja nije zahtevala kontakt sa klijentima, uglavnom okružena muškarcima sa povremenim odlascima na teren. Tražila je novu obuću za posao i u toku razgledanja ja sam ugledala elegantne baletanke, kvalitetnog dizajna, idelne za nadolazeći period i rad na terenu. Ali za nju ta opcija nije ni postojala. Ona je tražila cipele na štiklu sa višom i tanjom potpeticom uz obrazloženje da se to tako očekuje na poslu, pogotovu zato što je u pretežno muškom kolektivu.

I nije bilo do nje. Shvatila sam ubrzo da je to postalo nepisano pravilo.

Da napomenem da je Britanski parlament od skoro zvanično dozvolio poslodavcima da radnicama nameću nošenje visokih potpetica na posao.

Možemo da biramo u kojoj meri nam visoke potpetice predstavljaju užitak, a u kojoj žrtvu. Postoje razni saveti kako u štilklama izdržati nekoliko sati: od onih koji preporučuju da se dva prsta oblepe i pritegnu, preko predloga za oblik pete i poziciju kaišića, do onih koji upućuju na vežbe za odlaganje bola.

Ali čemu bilo šta izdržavati? Poštujte sebe i svoje telo.

Sve do onog momenta do kada satisfakcija visokih potpetica nadilazi nelagodu, u redu je balansirati žrtvom i željom. Ali nemojte nipodaštavati sopstveno dostojanstvo zarad očekivanja drugih. Više o stilu pogledaj u tekstu Ne mogu sve žene biti Josipa Lisac i Slađana Milošević

Na kraju krajeva, uvek možete pribeći tehnici sa početka ovog teksta – rezervna obuća u tašnici.

Da, u tašnici! U svakoj konkretnijoj prodvnici veša postoje satenske „kućne“ baletanke. Nežne, elegantne i dovoljno malene i tanke da kada se preklope stanu i u tašnicu. Istina, nisu za duge šetnje po gradu, ali za odmor nogu ili đuskanje sasvim su prihvatljive.

Ako priželjkujete savršenstvo bacite pogled na Mime et Moi https://mimemoi.com/

Danas se sve može!

Budite nežne prema sebi!

Autorka teksta

Vukica Vukas, Diplomirani fotograf