Svuda, baš svuda, miriše decembar. Moj grad je najljepši u decembru. Ulice mirišu na pečene koštanje i kuvano vino. Svi se trudimo da održimo prisebnost u ovim čudnim vremenima, koji će biti iza nas, jednom. Do tad...
Ovo je još jedan tekst o roditeljstvu, a ne o tome kako je neko zaboravio da se okupa! Sinoć me pozvala prijateljica, kaže mi da je pila pivo u svom malom toaletu kuće. Ja sam srećkovićka jer...
Mama, rekla si mi da se zovem Đurđa. Rekla si mi da osim života koji ću podijeliti sa sestrom hoćeš da dijelimo početna slova naših imena...
Došlo je vrijeme odmora. Ne znam da li da mu se radujem. Od kako imam djecu posao sam zavoljela neobično mnogo. Kasnije sam shvatila - na posao idem da odmorim od djece! Razmišljamo gdje ćemo. Na more sam...
Nedeljom, baba bi jutro počinjala pakovanjem svog cegera. U njega je stavljala, bokal, par plastičnih saksija, malu motiku, i nekoliko sadnica cvijeća. Onda bi sišla u svoju baštu i brižljivo brala ruže. Domaće ruže. Sa najvećim trnom...
„Čija si ti? Čija ti ono bi?“ Pitanje koje srećem na svakom ćošku. Žene su uvijek nečije. Kao i djeca. Nekome se mora pripadati. Ili sam očeva ili sam muževa…zavisim od statusa. Kao da nemam svoju ličnu...
Zahvali se što si se jutros probudila i ustala iz kreveta. Zahvali se majci i ocu što su takvi kakvi jesu stvorili tebe neponovljivu i jedinstvenu. Zahvali babi i djedu i svojim precima jer si tu zahvaljujući njima....
Da li zaista voliš svoju djecu dok koristiš poslednji atom svoje snage stojeći iznad šporeta dok vijugava para iz lonca marke „Metalac“ zauvjek nastanjuje pore tvoga lica sa kog čistiš znoj, trudeći se da pripremiš...
„Mama, mravi su oko stola“. Samo da ih ne bude mnogo, jer moraću da usisam...
Dok smo bili djeca posebno smo se radovali danima u kojima bi kod babe na jelovniku bio šaran ili kako mi u ovim krajevima kažemo – krap. To radovanje nije imalo veze sa mirisima i ukusima...